LJUBAVNA PESMA ZRELOG DOBA II

Znaš ono što si mi
rekao
u dva dana dok sam skupljala
hrabrost.
u dve godine dok držali smo se za
ruke?

Znaš kada si došao i uništio najlepšu
pesmu
svih vremena?
koja se pretočila u
tebe?
kada smo zaspali
srećni?

Znaš kada setim se tog
jutra,
jutra obavijenog u maglu i u našu
nevericu
da našli smo se,
uopšte?

Znaš kada prođu
decenije?
kad prođe
prva,
druga,
i već sve liči na
sedmu?
Osećaš li kako nas prožima
čuđenje i
sreća,
već gotovo bez
reči,
već gotovo bez
daha,
već gotovo bez
tela?