Seoska Idila

Matori šakali,
Ispijenih očiju,
Žudnog pogleda a
Praznih ruku,
Lascivno nude
Sve što nikad neće
Moći da ispune.

Matori šakali,
Izgubljeni u raskoraku
Događaja i vremena,
Stvarnosti i mašte,
Uvereno uveravaju,
Ponajviše sebe,
Da sada je došlo
Njihovih pet minuta,
Da postali su gospodari sveta,
Upravo oni,
Upravo ovih dana.

U čoporu, a
Sve zamišljajući da
Su sami
Na ovom svetu,
Sve ne gledajući nigde,
Do u sebe,
Matori šakali
Lunjaju
kancelarijama,
konferencijama,
upravnim odborima i
skupštinama.

A celo selo
gurnulo
glavu
u pesak.