TI SI SAV MOJ BlOG

(radni naziv: nestvarne stvarnosti naše)

Pružiš ruke u mrak i pusto
Istražuješ dodirom,
Deluje gusto
Sve gusto što vadiš
Belo i prazno je
I taman kad shvatiš,
Nestane, lažno je.

Gurneš do lakta ruke da mašu
Razgrćeš reči i sumnju ko kašu
Dok osmehom tražiš i pogledom ljude
Nema baš nikog,
mada se trude.