DRŽAVNI INTERVENCIONIZAM U PRIVREDI SRBIJE

preuzeto sa http://www.projuris.org/predlozi.htm

(postaje li Srbija "trgovačka država" i poreski kazamat za privrednike i trgovce)



2. DRŽAVNI INTERVENCIONIZAM U PRIVREDI, POSEBNO KROZ PORESKU POLITIKU, UGROŽAVA PRIVATNU SVOJINU, TEMELJE PREDUZETNIŠTVA I PRIVREDNOG POSLOVANJA JER SE DRŽAVA PONAŠA KAO DA JE ONA VLASNIK PRIVATNIH FIRMI PROIZVOLJNO DAJUĆI SAMOJ SEBI OVLAŠĆENJA DA IM SVAKI ASPEKT POSLOVANJA DIRIGUJE I KONTROLIŠE, DA IH OLAKO ZATVARA, PEČATI I KAŽNJAVA NEODMERENO VISOKIM NOVČANIM KAZNAMA.

Poreski sistem i inspekcijska kontrola tako su koncipirani da nipodaštavaju pravo svojine, guše slobodu tržišnog poslovanja i preduzetničku inicijativu. To je postalo izrazito posle donošenja Zakona o PDV-u, tako da danas država vlada privredom i privatnim preduzećima, društvima i radnjama kroz više desetina zakona i 300 podzakonskih propisa: uredbi, odluka, uputstava, pravilnika i propisanih obrazaca. Nejasna ili nedorečena zakonska norma razrađuje se uredbom, uz koju se izrađuje pravilnik i obrasci, onda se izdaje uputstvo, odnosno tumačenje pravilnika, a poreski i tržišni inspektor na terenu sve to treba da prouči i ispoveže, a u slučaju bilo kakve nejasnoće da primeni moguće tumačenje - po pravilu, nikada na štetu države već uvek na štetu preduzetnika. Taj pravni galamatijas začinjen je sa oko 1000 kaznenih odredaba koje kao mač vise nad glavom svakog poreskog obveznika i nose u sebi drakonske kazne koje se kreću do 3 miliona dinara, odnosno 35.000 eura uz meru zabrane obavljanja delatnosti i do godinu dana.

Poreski sistem u Srbiji danas karakteriše sledeće:



1. VOLUMINOZNO I TOLIKO ISTO NEJASNO PORESKO ZAKONODAVSTVO

2. PRAVNA I POSLOVNA NESIGURNOST PORESKIH OBVEZNIKA

3. PODRAZUMEVANO NEGATIVNI TRETMAN PORESKOG OBVEZNIKA

4. ŠIROKA GAMA DRAKONSKIH NOVČANIH KAZNI, MERA I DRUGIH SANKCIJA

5. VELIKA PORESKA OPTEREĆENOST PRIVREDE KOJA DEMOTIVIŠE PREDUZETNIKE

6. PRETERANO ADMINISTRIRANJE I FORMALIZAM

7. INKORPORACIJA DRŽAVE U SVE PORE PRIVREDNOG POSLOVANJA

8. OGRANIČENJE I KONTROLISANJE PREDUZETNIČKE SLOBODE

9. NARUŠAVANJE PRIVATNOSTI VLASNIKA FIRME I POSLODAVCA

10. NERAVNOPRAVAN I NEPARTNERSKI ODNOS DRŽAVE I PRIVREDNIKA

11. ATAK NA PRIVATNU SVOJINU I SVOJINSKU SLOBODU

Poreski sistem takvih obeležja u srpskoj privredi ilustruje snažnu potrebu države da se još ne odriče svoga dirigovanja privredom i da razvija u Srbiji neki hermafrodit "administrativnog kapitalizma", ostajući čvrsto priljubljen parazit na telu inače devastirane i još uvek tranzicione privrede. Srpsku privredu inače "krasi" nizak nivo privredne aktivnosti, velika stopa nezaposlenosti, previsoka fiskalna opterećenja, visoke kamatne stope, inflacija znatno veća od one u zemljama u okruženju, nelikvidnost i monopoli.

Proklamovane tržišne slobode ostaju prazne fraze jer je država kroz poreski sistem organizovala nepremostivu "sačekušu", putem koje, posteriorno, od onih koji su iskusili tržišnu slobodu i osnovali firmu, represivno naplaćuje paprenu cenu te slobode i finansira svoj glomazni aparat. Privreda se koprca u raljama države i izmoždena je nametnutim joj dažbinama, stopama, obavezama, dozvolama, saglasnostima, zabranama, rokovima, formularima, sankcijama i prinudnim merama. Njen potencijal je sve slabiji a kapital kao pokretački točak privrede, postaje sve tanji, bojažljiviji i nesigurniji u zemlji koja nikako da krene u pravcu unapređenja poslovnog okruženja i razvijanja vladavine prava.